Prijave za projekat se primaju od 15.11. do 15.12.2020.
Rekonstrukcija dojke
Rekonstruktivna hirurgija dojke predstavlja zahvat ili niz zahvata koji za cilj imaju vraćanje oblika i simetrije dojke nakon hirurškog odstranjivanja tumora. Na ovaj način koriguje se nesrazmerni estetski izgled koji je posledica uklanjanja dela ili cele dojke. Dojku je preporučljivo rekonstruisati tokom istog hirurškog zahvata kada se i odstranjuje obolelo tkivo – primarna rekonstrukcija, ukoliko rekonstrukcija nije urađena tada, moguća je I nakon operacije odstranjivanja karcinoma, sprovođenja onkološkog dela lečenja I sprovedene eventualne hemio i radio terapije – sekundarna rekonstrukcija.
Koja će od ove dve metode biti primenjene, zavisi od vrste tumora, koju će terapiju pacijentkinja dalje primati, da li ima udaljenih metastaza…
Pre i posle
Ko su kandidati za rekonstruktivnu hirurgiju dojke?
Osobe kod kojih je ustanovljen ili ranije otklonjen karcinom dojke su kandidati za ovu operaciju.
Važno je istaći da je pored fizičkog veoma važan psihološki momenat I način na koji žena prihvata ovu vrstu promene u životu. Rekonstrukcija dojke ublažava ili potpuno sprečava psihološke posledice koje žena ima nakon odstranjivanja dojke putem nadoknade izgubljenog tkiva.
O značaju psihološkog uticaja ove operacije govori i podatak da je ponovna pojava bolesti kod žena kojima je urađena rekonstrukcija manja i do 15 odsto. Rekonstrukcija pozitivno utiče na vraćanje samopouzdanja, privlačnosti , osećaja ženstvenosti jer zadovoljna žena produkuje hormon sreće.
Prvi pregled
Prvi pregled je izuzetno važan i uključuje sva specijalistička znanja hirurga. Prilikom pregleda predočavaju se planovi za nastavak lečenja. Ovo je istovremeno i trenutak kada bi trebalo reći da postoji mogućnost da se dojka rekonstruiše. Dakle, važno je znati da izbor postoji i da rekonstruktivna hirurgija pruža mogućnost da se život nastavi normalnim tokom.
Najčešće metode rekonstrukcije dojke
Ukoliko se žena odluči za rekonstrukciju dojke, kao deo lečenja karcinoma, postoji nekoliko metoda koje se mogu primeniti:
- Rekonstrukcija sopstvenim tkivom – DIEP
- Kombinovana metoda – sopstvenim tkivom i implantima
- Rekonstrukcija dojke implantima
Rekonstrukcija sopstvenim tkivom
Kada je rekonstrukcija dojke u pitanju, danas se u svetu zlatnim standardom smatra DIEP (Deep Inferior Epigastric Perforators) metoda.
Za ovaj zahvat koriste se koža i potkožno tkivo stomaka ispod pupka, koji se mikrohiruškom tehnikom prebacuju i spajaju sa krvnim sudovima grudnog koša, a dojka oblikuje po uzoru na zdravu.
Tkivo stomaka preneseno mikrohirurškom transferom je dobro prokrvljeno te ne postoji mogućnost potencijalnih komplikacija (problemi odbacivanja, infekcija, rotacije implanta).
Problemi ožiljavanja tkiva nakon radioterapije su svedeni na minimum.
Telo bolje podnosi i zračenje ukoliko je ono deo lečenja, a hemioterapijom lek ide ciljano kroz krvni sud koji na mesto tumora dovodi lek. Ova metoda je najprirodnija i najtrajnija pa se zbog svega navedenog smatra zlatnim standardom u svetu. DIEP operacija može da traje od tri do osam sati i izvode
Rekonstrukcija sopstvenim tkivom
Ova metoda je rezervisana za mršave osobe kod kojih nema viška tkiva prednjeg trbušnog zida ili je prethodnim operativnim zahvatima oštećena njegova vaskularizacija (prokrvljenost). Rekonstrukcija dojke se u tom slučaju radi leđnim mišićem ili njegovom kombinacijom sa implantima u cilju postizanja odgovarajućeg volumena.
Rekonstrukcija dojke implantima
Ova metoda se primenjuje kod izrazito mršavih osoba ili kod onih sa malim dojkama. U njihovom slučaju, ne postoji tkivo koje bi moglo da se upotrebi za rekonstrukciju, pa se pribegava upotrebi implanta. Ova metoda je najčešće izvođena metoda u profilaktičke (preventivne) svrhe kod pozitivne porodične anamneze i pozitivnih genetskih testova.
Postoperativni tok
Postoperativni tok zavisi od toga sa kog mesta je tkivo uzeto, kao i od psihofizičke spremnosti i stanja samog tela pacijentkinje. Zadržavanje u zdravstvenoj ustanovi traje obično od tri do sedam dana. Već
drugog postoperativnog dana moguće je ograničeno kretanje. Važno je pažljivo slušati savete lekara jer su na taj način i šanse za komplikacije manje.
Kontrolni pregledi su posle mesec dana, zatim posle tri i šest meseci, a onda na godišnjem nivou.
Moguće komplikacije
Komplikacije kod rekonstrukcije sopstvenim tkivom su procentualno ređe nego kada se radi sa implantima ili kombinovanom metodom, jer svako strano telo može da dovede do reakcije organizma.
Najčešće komplikacije su: krvarenje, infekcija, usporeno zarastanje rane, kod pušača i odumiranje dela ili celog tkiva. Kod mikrohiruških operacija može da dođe i do tromboze krvnog suda (arterijskog ili venskog). Sprovođenjem svetskih protokola broj komplikacija je sveden na minimum.
